Igraj ovaj napeti dvosatni horor o spuštanju u pakao s kukom za penjanje

Idols of Ash na prvi pogled izgleda kao još jedan low-poly horor iz prvog lica, ali više se igra poput igre penjanja. Susrećem bezimenog protagonista na rubu bezdana i dobivam zadatak dosegnuti njegovo dno. Isprva padam s ruba na rub kao u svakoj pucačini iz prvog lica—zamislite spuštanje u bunar ili u unutrašnjost divovskog stabla—no igra često priziva FromSoftov ponavljajući Miyazakijev motiv pažljivog pada u ponor koji se širi što dalje ideš. Raspoloženje je melankolična tmina dok se ne pretvori u jezu koja puzi po koži. Središnja mehanika je kuka za penjanje: zakači se tamo gdje stojiš da se spustiš do ograničenja užeta, ili se pusti i u sred pada zakači za površinu. Možeš se ljuljati kako bi izgradio zamah za dugačke skokove. Učio sam to polako; pokreti postaju izražajniji što ih više koristiš. Tada se odozgo pojavila ogromna stonoga i prepolovila me — kraj igre.